James Webb je našao prvu Zemljoliku planetu u nastanjivoj zoni — 48 svetlosnih godina od nas

Posle pet godina strpljivog posmatranja, naučnici koji rade sa teleskopom James Webb objavili su nalaz kojem se istraživačka zajednica nadala decenijama. Planeta LHS 1140 b je stena veličine 1,6 Zemljinih prečnika koja se nalazi u nastanjivoj zoni zvezde udaljene 48 svetlosnih godina od nas, a njena atmosfera sadrži vodenu paru, metan i ugljen-dioksid. To je prvi put da su sva tri jedinjenja detektovana zajedno na jednoj egzoplaneti.

LHS 1140 b je stena sa 6,4 Zemljine mase koja svoju zvezdu obiđe za 24,7 dana

Planeta orbitira oko crvenog patuljka u sazvežđu Kita, gde se od prethodnih kandidata izdvaja već samim sastavom, jer nije gasoviti džin već stena sa masom od 6,4 Zemljine mase. Svoju zvezdu obiđe za 24,7 dana, a nalazi se na 0,0876 astronomskih jedinica od nje, što je deset puta bliže nego što je Zemlja Suncu. Pošto je zvezda hladnija, procenjena površinska temperatura kreće se između -20 i +30 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od atmosfere, a taj raspon dozvoljava tečnu vodu na površini, što je osnovni preduslov za život kakav poznajemo.

Nijedan raniji kandidat nije u isto vreme imao stenu, atmosferu i nastanjivu zonu

Kandidata za nastanjive planete već je bilo, ali je svaki put nešto falilo, pa su neki bili gasoviti džinovi, a drugi preblizu svojoj zvezdi. Kod LHS 1140 b se prvi put u isto vreme poklapaju četiri stvari: stena umesto gasa, atmosfera potvrđena spektroskopijom, položaj u nastanjivoj zoni i vodena para u vazduhu. Upravo ta kombinacija izdvaja ovu planetu od svega što je do sada viđeno.

Sastav atmosfere otkrila je analiza spektra svetlosti tokom 137 tranzita

Do podataka se došlo tranzitnom spektroskopijom, odnosno analizom spektra svetlosti zvezde dok planeta prolazi ispred nje, jer molekuli u atmosferi u tom spektru ostavljaju karakterističan potpis. Vodenu paru registrovao je NIRSpec instrument, ugljen-dioksid i metan potvrdio je MIRI, dok je NIRISS poslužio za proveru veličine planete. Ukupno je od 2021. do 2026. godine iskorišćeno 137 tranzita, a na svaki se čekalo po 24,7 dana koliko iznosi orbitalni period.

Sledeći korak je potraga za biomarkerima, a potom direktna slika planete

U naredne dve godine teleskop će se posvetiti detaljnijoj spektroskopiji i potrazi za biomarkerima poput kiseonika, ozona i dimetil sulfida, čija bi detekcija bili prvi indikatori bioloških procesa na egzoplaneti. Od 2028. do 2032. na red dolazi NASA-in teleskop Habitable Worlds Observatory, naslednik James Webba, koji bi trebalo da snimi direktnu sliku LHS 1140 b i potraži signale kontinenata ili okeana u vidljivom spektru. Još dalje u budućnosti je projekat Breakthrough Starshot, čija bi laserski pokretana sonda do Alpha Centauri putovala 20 godina, ali je LHS 1140 b bliža i realnija meta za prvu međuzvezdanu sondu.

Za bilo kakvu ljudsku misiju planeta je u ovom veku nedostižna, pa se kratkoročno ne menja mnogo. Dugoročno, međutim, prvi put imamo konkretnu planetu za koju znamo da ima sve uslove za život, a to menja i perspektivu o tome koliko smo sami u svemiru. Naučno, otkriće će podstaći novu generaciju teleskopa i međuzvezdanih programa, tehnološki razvoj novih senzora i analize spektra, a sledeće veliko otkriće moglo bi da bude pitanje meseci, ne godina.