AI 28.09.2026. · 9 min čitanja

Da li još treba ići u školu za programiranje - AI brojke kažu: treba, ali drugačije

Mile

Autor

Prvi put posle dve decenije upis na računarske nauke u Sjedinjenim Državama je pao. U školskoj 2025/26. godini broj studenata na programima za računarske i informacione nauke manji je za 8,1 odsto, a u prolećnom semestru 2026. za 8,4 odsto u odnosu na godinu ranije. Smer računarskih nauka, onaj koji je godinama važio za sigurnu kartu za dobar posao, pao je najviše od svih oblasti - 11,2 odsto.¹²³

Druga brojka dolazi iz druge kuće. Stanfordov AI Index za 2026. beleži da programeri koji rade uz AI imaju 26 odsto veću produktivnost, a da je u istom periodu zaposlenost programera između 22 i 25 godina pala skoro 20 odsto od 2024. Njihove starije kolege su u istom periodu povećale broj.⁴⁵

Zato se ove jeseni, u kancelarijama i za kuhinjskim stolom, vrti isto pitanje: da li dete danas još treba da ide u školu za programiranje, ili će AI sve da odradi umesto njega. Podaci na to pitanje ne daju ni jedno ni drugo - daju treći odgovor.

Šta brojke stvarno pokazuju, a šta im se pripisuje

AI Index navodi da je na skupu zadataka sa poznatim tačnim rešenjem, takozvanom SWE-bench Verified, uspeh modela u jednoj godini skočio sa 60 odsto na skoro 100. To je mera za zadatke koji već imaju definisan ispravan odgovor - grešku koja se zna, test koji mora da prođe.⁴

Iz istog izveštaja dolazi i podatak da svaka treća anketa među poslodavcima predviđa smanjenje broja zaposlenih u narednoj godini, a najveće smanjenje očekuju u uslugama, lancima snabdevanja i softverskom inženjerstvu. Softversko inženjerstvo nije slučajno u tom društvu - ono je jedno od tri koja izveštaj imenuje.⁴⁵

Ono što se, međutim, promenilo nije broj poslova, nego njihov sastav.

Gde je nestao prvi stepenik lestvice

Radni dokument instituta IZA, zasnovan na skoro celokupnoj bazi oglasa za posao u Sjedinjenim Državama (Lightcast), pokazuje da je posle pojave ChatGPT-a broj oglasa za juniore pao 14 do 15 odsto u odnosu na oglase za starije programere. Pad je veći nego u srodnim tehničkim zanimanjima, a u mašinskom inženjerstvu ga nema.⁶

Autori su pogledali i šta ostaje u oglasima za juniore kad ih je manje. Traži se rešavanje problema, komunikacija i pažnja prema detaljima - a ne veštine specifične za AI. Poslodavci su podigli meru za ono što se danas računa kao kvalitetan junior.⁶

Na tržištu se to vidi i po obimu. Indeks oglasa za softverski razvoj u avgustu 2026. iznosio je 74,4 - oko 26 odsto ispod nivoa pre pandemije. Od rasta koji se između maja 2025. i maja 2026. ipak desio, 71 odsto otpada na starije pozicije, a 37 odsto na oglase koji AI pominju u naslovu ili među ključnim zahtevima.⁷⁸

Paralelno s tim, PwC-ov Barometar AI poslova za 2026. beleži da poslovi koji traže AI veštine rastu 69 odsto brže od ukupnog tržišta (9 odsto) i da je prosečna premija na platu za AI veštine stigla do 62 odsto, sa 57 odsto godinu ranije.⁹

Sve to zajedno ne opisuje svet u kojem je programiranje prestalo da se traži. Opisuje svet u kojem se traži drugi profil.

Ono što AI pokvari, neko mora da plati

Najozbiljniji argument protiv potpunog prepuštanja posla modelima nije filozofski, nego računovodstveni.

Studija velikih razmera pregledala je 302.600 commit-a koje su na GitHubu potpisali AI asistenti, iz 6.299 repozitorijuma. U njima je nađeno 484.366 zasebnih problema, od kojih su 89,3 odsto takozvani code smells - loše napisan kod koji se posle teže menja. Više od 15 odsto commit-a svakog pojedinog asistenta unosi bar jedan problem, a 22,7 odsto svih problema je i u poslednjoj verziji repozitorijuma, dakle nije popravljeno. Kod bezbednosti je zaključak još direktniji: AI unosi oko 1,5 puta više bezbednosnih problema nego što ih rešava.¹⁰

Druga studija pratila je 37.623 zahteva za spajanje koda (pull request) koje su otvorili agenti Codex, Devin, Copilot, Cursor i Claude Code, i uporedila ih sa ljudskima. Codex-ov kod vraćan je na doradu oko dvostruko ređe od ljudskog (6,1 odsto prema 11,5), dok je Devin-ov vraćan češće (14,5 odsto). Razlike između alata su veće nego razlika između agenata i ljudi - što znači da izbor alata postaje inženjerska odluka, a ne stvar ukusa.¹¹

Softverski inženjer je, po tekstu u Communications of the ACM, već sada deo product menadžera, deo recenzenta i deo orkestratora. Ista analiza navodi i anketu u kojoj 46 odsto tehničkih radnika samo delimično veruje kvalitetu koda koji je napisao AI.¹²

Drugim rečima: jeftino je napisati kod. Skupo je znati da li valja.

Univerziteti ne ukidaju programiranje, nego ga sele u sve smerove

Reakcija fakulteta nije bila gašenje programa. Na Floridskom univerzitetu sada postoji više od 200 predmeta o AI raspoređenih po svih 16 fakulteta, sa oko 14.000 studenata godišnje, a univerzitet tvrdi da je 71 odsto generacije koja je diplomirala u proleće 2026. slušalo bar jedan takav predmet. Državni univerzitet Ohaja uvodi obaveznu AI pismenost za sve studente, počev od generacije 2029.²

Isto rade i male škole. Peperdajnova univerzitetska škola od jeseni 2026. nudi kurs o AI veštinama u okviru obaveznog programa, otvoren za sve smerove. Agnes Skot koledž uvodi tromesečni program AI pismenosti u prvoj godini studija, takođe za svakog studenta. Emori je dodao dvokreditni predmet o AI za sve smerove.¹³¹⁴¹⁵

U statistici se vidi i gde studenti odlaze. Udruženje za računarska istraživanja (CRA) anketiralo je 130 univerziteta: 62 odsto njih prijavilo je pad upisa na računarskim naukama u 2025/26, ali su AI i sajber bezbednost rasli - na 56 odsto, odnosno 58 odsto institucija. Inženjerstvo je, po podacima Nacionalnog centra za statistiku studenata, jedina velika oblast koja je porasla (7,3 odsto), a unutar njega elektrotehnika 13,8 odsto i mašinstvo 11,4 odsto.³

Poruka koju studenti šalju nije da tehnologija ne zanima - nego da se znanje o njoj više ne vezuje isključivo za jedan smer.

Šta kažu ljudi koji prave alate

Jensen Huang, direktor Nvidije, u razgovoru za podkast Ezre Klajna krajem septembra 2026. odbio je tezu koju Dario Amodej iz Anthropica ponavlja - da će AI agenci uskoro pisati 90 odsto koda i da programeri neće biti potrebni. Huang razlikuje cilj posla od zadatka posla: zanimanja u kojima se ta dva skoro poklapaju biće automatizovana, a kao primer navodi telefonsku podršku.¹⁶

Po njegovom čitanju, oglasa za programere je sve više, ali traže se iskusniji ljudi. Juniori ostaju potrebni, samo se njihov posao menja: umesto da sve pišu sami, nadziraće agente, proveravati njihov izlaz i određivati kojim sistemima smeju da pristupe. Huang tu promenu vezuje za dužinu studiranja - prve generacije koje su učile uz agente izlaze na tržište oko 2028.¹⁶

On priznaje i cenu: „Mislim da ćemo izgubiti deo suptilne intelektualne spretnosti, ali postaćemo bolji sistemski mislioci.”¹⁶

Skot Vu, direktor kompanije Cognition koja pravi agenta Devin, tvrdi nešto slično iz drugog ugla: Devin po zadacima radi između juniora i inženjera srednjeg nivoa i nikada nije bio zamišljen kao zamena za čoveka. Agenat preuzima dosadne poslove - prebacivanje starih aplikacija, održavanje - a čoveku ostaje stvaranje.¹⁷

Možda nije samo AI kriv

Postoji i treće čitanje, koje ovakve vesti obično preskoče. Dve studije predstavljene u junu 2026. upoređivale su podatke o zapošljavanju iz perioda 2017-2019. sa periodom 2023-2025. i našle da je zapošljavanje na početnim pozicijama palo 29 odsto, na nižim nivoima skoro 26 odsto, dok je zapošljavanje starijih naraslo više od 5 odsto.¹⁸

Ključni detalj: pad je počeo 2022, pre pojave ChatGPT-a. Kada su istraživači razdvojili uticaj rada na daljinu od uticaja AI, rad na daljinu je i dalje predviđao pad zapošljavanja juniora, dok je efekat AI bio znatno neizvesniji. Zanimanja najizloženija AI-ju - programeri, tehnički pisci, konsultanti - ujedno su i ona koja se najčešće rade od kuće, pa je teško reći šta je uzrok, a šta posledica.¹⁸

To ne negira nalaze Stanforda i IZA-e. Ali objašnjava zašto se pad prvog stepenika lestvice ne može svesti na jedan uzrok.

Škola ostaje, ali se plaća nešto drugo

Brojke na kraju staju jedna uz drugu bez protivrečnosti. Upis na računarske nauke pao je 8,1 odsto, zaposlenost najmlađih programera skoro 20 odsto, a premija na platu za AI veštine porasla na 62 odsto. Tržište ne traži manje znanja - traži znanje koje se drugačije koristi.

Škola za programiranje zato nije izgubila smisao, ali je izgubila deo koji se najlakše proverava. Sintaksa se danas dobija besplatno iz modela, a temelji - kako sistem radi, gde puca, šta je dokaz da nešto valja - dobijaju se godinama i ne mogu se preskočiti.

Praktična razlika je u tome ko proverava. Onaj ko ume da proceni šta je model vratio, i da to dokaže testom, vredi više od onog ko samo ume da pokrene model. Prvi ima 20 odsto manje vršnjaka u istoj branši i 62 odsto veću premiju na platu. Drugi ima alat koji svako može da otvori.

Ostaje da se vidi ono što Huang vezuje za 2028: da li će se pad upisa zaustaviti kad na tržište izađu prve generacije koje su učile uz agente, a ne pored njih.