Tehnologije 16.08.2026. · 6 min čitanja

Robotaksi u problemu i u Americi i u Kini: opoziv koji nikog ne zaustavlja

Mile

Autor

San Francisko, četvrti jul uveče. Više od 100.000 ljudi spustilo se u Presidio da gleda vatromet nad zalivom, a saobraćaj se pretvorio u nepomičnu reku metala. Negde u toj gužvi, desetak Waymo robotaksija jednostavno je stalo. Baterije su im se praznile dok su satima čekala u koloni — senzori, računari i klima rade i kada se točkovi ne vrte — sve dok nije preostalo ništa drugo do da ih šleper izvuče.¹ Četiri dana kasnije, incident je dobio zvaničan epilog: američka savezna agencija za bezbednost saobraćaja poslala je industriji autonomnih vozila ultimatum.

Šta se desilo u San Francisku

Incident u Presidiju nije bio slučajnost. Desetak vozila ostalo je nepokretno usred najvećeg gradskog okupljanja u godini, sa ispražnjenim baterijama, i moralo je da bude odvezeno šlepom. Putnica Rose Peterson ispričala je NBC News da je njen Waymo prešao preko upaljene vatrometne petarde dok je čekao na četvorosmernoj raskrsnici — vozilo je nastavilo da se kreće iako je vatromet goreo ispred njega. Četiri dana posle vatrometa, NHTSA je u pismu koje potpisuje administrator Jonathan Morrison od svih proizvođača autonomnih vozila u Americi tražila rešenja do kraja meseca, uz jasnu poruku: „Autonomno vozilo koje ne može bezbedno da sarađuje sa hitnim službama je opasnost za javnost.“¹

Opoziv koji nije opoziv

Odgovor je stigao u obliku kakav automobilska industrija ranije nije videla. Waymo je objavio opoziv za svih 4.000 svojih robotaksija, zbog problema u građevinskim zonama u San Francisku i Finiksu.² Ali nijedno vozilo nije skinuto sa ulice. Umesto toga, kompanija je preko noći pustila softversku zakrpu koja se sama rasporedila po celoj floti. To je suštinski novi presedan: kod klasičnog automobila opoziv znači da vlasnik mora u servis, a ovde vlasnika i nema. Flota se zakrpi sama, dok i dalje prevozi putnike. Problem je bio gotovo banalan — softver nije prepoznavao da se put menja: trake se pomeraju preko noći, znaci se pojavljuju tamo gde ih na mapi nema, a radnik sa zastavicom maše vozilima kroz traku koju mapa i dalje smatra zatvorenom.

Vatrogasci i hitne službe

Pritisak nije dolazio samo sa ulica, već i iz vatrogasnih i hitnih službi. Od aprila 2025. zabeležen je 31 izveštaj o robotaksijima koji ometaju interventna vozila.³ Najteži slučaj uključuje napad nožem u kojem je pomoć kasnila petnaest minuta, jer je Waymo vozilo ostalo zaglavljeno popreko na ruti — vatrogasci su morali da uđu u vozilo i pomeraju ga ručno, a menjač, kako su naveli u izveštaju, „nije radio kako treba“. Waymo uzvraća svojim brojkama: u Kaliforniji, kažu, imaju 50.000 interakcija sa hitnim službama nedeljno, a velika većina kašnjenja traje kraće od pet minuta. Dve strane, dakle, opisuju isti fenomen potpuno različitim jezikom.

Zakon koji se piše u hodu

Suština problema nije samo u softveru, nego u tome što zakonodavstvo za vozila bez vozača — u Americi bukvalno ne postoji na federalnom nivou. Ne postoji savezni zakon koji definiše kako se robotaksi pušta na ulice; to rade države, svaka po svom nahođenju, a savezna agencija NHTSA ima samo dva alata: opozive i prikupljanje podataka o sudarima.

Taj drugi alat je upravo oslabljen. Još 2021. NHTSA je uvela Standing General Order, jedinstveni sistem po kojem je svaki proizvođač morao da prijavi svaki sudar u roku od 24 sata — nastao je najveći svetski skup podataka o nesrećama autonomnih vozila. U aprilu 2025. ministar saobraćaja Sean Duffy najavio je novi okvir koji tu obavezu suštinski ruši: rok od 24 sata postaje pet dana, obavezan dodatni izveštaj posle deset dana se ukida, manja oštećenja ispod 1.000 dolara više se uopšte ne prijavljuju, a umesto više nezavisnih izveštaja o istom sudaru — sada dovoljan jedan.⁴ Službeno obrazloženje: „Ne želimo 50 država sa 50 standarda.“ Kritičari kažu da se uklanja upravo onaj nadzor koji je industriji služio kao dokaz da je bezbedna.

Države su zato ostale glavni igrač. Kalifornija vodi najstrožu liniju: dve agencije — DMV koji izdaje dozvole i prikuplja izveštaje o sudarima (samo tamo ih je do aprila stiglo 973) i CPUC koji odobrava komercijalni rad.⁵ Ironija je u tome što je istog meseca kad je NHTSA pretila sankcijama zbog hitnih službi, kalifornijska komisija 14. avgusta odobrila Waymu najveću ekspanziju do sada — vožnju bez vozača preko 18 okruga, od Sacramenta do San Dijega, uključujući autoputeve, noć, kišu i maglu.⁶ U Kongresu se, paralelno, vrti nekoliko zakonskih predloga — od onih koji bi izveštavanje o sudarima proširili (AV Safety Data Act) do onih koji bi federalne standarde bezbednosti modernizovali za više nivoe automatizacije (AMERICA DRIVES).⁴ Nijedan još nije postao zakon.

Kina — suprotna priča

Dok Amerika kalibriše nadzor između država i federacije, Kina je povukla oštriji potez — na centralnom nivou. Poslednjeg dana marta 2026. oko 100 Apollo Go vozila zamrzlo se u Vuhanu, a putnici su na nadvožnjacima proveli i do dva sata.⁷ Reakcija nije kasnila: tri ministarstva — industrije i informacionih tehnologija, javne bezbednosti i saobraćaja — suspendovala su izdavanje novih dozvola, uz period hlađenja koji traje do kraja juna. Ta pauza, međutim, ne znači i zaustavljanje industrije. Pony.ai već ima preko 1.700 vozila i cilja 3.500, WeRide broji oko 1.000, a Apollo Go je u prvom kvartalu zabeležio 3,2 miliona narudžbina, rast od 120 odsto.⁸ Izvršni direktor WeRidea, Han Xu, javno zagovara diferenciranu regulaciju po uzoru na avijaciju, gde pravila prate nivo rizika umesto da tretiraju sve vozače isto.

Šta ovo govori o nadzoru

Nije reč samo o dva grada i dve kompanije. Uber je u međuvremenu okončao partnerstvo sa Waymom u Finiksu, a NHTSA polako gradi poziciju kakvu je već pokazala u slučaju Tesle — moć da natera proizvođača na akciju bez čekanja na sudove. Centralno pitanje više nije da li softver ima grešku, već da li je problem u samom kodu ili u skali operacije — u tome šta se dešava kada hiljade vozila bez vozača uđu u najnepredvidljivije gradove sveta.

Obe zemlje su pogodile isti zid, a odgovorile su različito. Amerika je poslala ultimatum i dozvolila da se flota sama zakrpi, bez zaustavljanja saobraćaja; Kina je zamrzla nove dozvole, ali je industriju ostavila da nastavi da raste. Koja je mera prava — zaustaviti vozila ili ih pustiti da se poprave u hodu — nije tehničko pitanje. To je pitanje kome, na kraju, verujemo da odlučuje.